Da hleb nije samo hrana, da je hleb simbol bogatstva i ritual duhovnosti i odraz kulture, Nišlije su shvatile davne 1947. godine i na temeljima starih Nišlijskih pekara, 3. marta stvorile Društveno preduzeće ˛ŽITOPEK˛ iz Niša. Toga dana su pekari svečano potpisali ugovore o udruživanju svojih pekarskih radnji u jedno preduzeće. Na samom početku taj broj je bio 14 da bi vremenom brzo rasatao i do kraja se popeo na 32 pekarske radnje. ˛ŽITOPEK˛ postaje dominantan snabdevač grada Niša hlebom. Videvši silinu kojom je krenulo ovo preduzeće, ne mali preostali broj privatnih radnji se udružuje 1954. godine u Pekarsku zadrugu ˛SOKO˛ . Konkurencija jaka i ozbiljna, ali shvataju da se ne isplati ni jednima ni drugima, te 1960. godine dva preduzeća se integrišu u Pekarsko preduzeće ˛BUBANJ˛ koje zbog stečene tržišne reputacije vraća sebi brzo naziv ˛ŽITOPEK˛ .

Preduzeće doživljava punu tržišnu afirmaciju krajem 60-tih godina i tada se javlja potreba za izgradnjom nove fabrike hleba u Nišu. Veliki entuzijazam i zalaganje kolektiva ˛ ŽITOPEK˛ , čiji su radnici izdvojili 10% od svojih ličnih dohodaka i dali veliki doprinos kroz dobrovoljni rad, i finansijskom pomoći ˛ FIDELINKE˛ iz Subotice, 1968. godine puštena je u rad jedna od najvećih fabrika hleba u ondašnjoj Jugoslaviji i jedna od najmodernijih u Evropi.

To je samo potvrda za kasniji period kada ˛ŽITOPEK˛ prelazi put od malog lokalnog preduzeća sa zanatskim načinom proizvodnje do velikog i moderno opremljenog industrijskog preduzeća koje je reper i uzor mnogim sličnim kolektivima u celoj zemlji.